TheGarret

Otišao si, pre dva meseca, meni si čini kao da je od tad prošlo već 5 godina. Već dva meseca nisi sa mnom, ne možeš da zamisliš koliko me srce boli. Najgore je kad izgubiš nekog koga voliš, jer tada izgubiš volju za životom. Ljudi kažu da bol vremenom nestaje, ali to je najveća laž, bol je prisutan još uvek, bol je znak da si još uvek živ, ali naučiš da živiš sa tim bolom, pokušavaš da ga ugasiš u sebi, ali nije to kao cigareta, da ugašiš i sve zaboraviš, ne... Pitam se koliko ljudi je ostao u sećanju?  Ko te je sve zaboravio? Da li se neko seća tebe? Tvoj osmeha, zagrljaja, tvoj način maženja, tvoje reči, kako mirno i tiho šapućeš. Boli, još uvek, svaki dan bez tebe. Žalosno je, da su te ljudi zaboravili, ne znaju kome si značio, šta si uradio, i ko se pre svega bio, da si se pretvorio u prašinu koja je odletela daleko. 

Momories never die.